Piše: Predrag Parezanović

Čekao je Odbojkaški klub Radnički iz Kragujevca 17 godina da ponovo osvoji trofej. Ovoga puta to je pehar pobednika Kupa Srbije osvojen u punoj hali, urnebesnoj atmosferi i uz odličnu igru, za šta su se pobrinula oba rivala, Kragujevčani i trofejniji beogradski Partizan.

Iako su Šumadinci pobedili maksimalnim rezultatom 3:0, u sva tri seta pobednik se nije znao do samog kraja, što govori o kvalitetu i ujednačenosti timova.

Slavili su i navijači kragujevačkog kluba i igrači, a poseban razlog za radost imao je mladi trener Aleksa Brđović (31), koji je posle samo tri godine na klupi Radničkog osvojio prvi trofej kao odbojkaški stručnjak.

- Sjajno se osećam, naravno kao i svi u Radničkom. Posle toliko godina, pred svojom vernom publikom osvojili smo trofej. Ali, nema mnogo vremena za slavlje. Okrećemo se prvenstvu. Više ekipa u Superligi je na pobedu više ili manje. Prvenstvo je ujednačeno i napeto, a biće to još izraženije u plej-ofu – naglašava Brđović.

S obzirom na to da je Aleksa sin čuvenog odbojkaša Dejana Brđovića, koji je 300 puta igrao za reprezentaciju SR Jugoslavije, osvojio bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Atlanti, pored matične Ribnice iz Kraljeva, Crvene zvezde i Radničkog iz Kragujevca, igrao za više italijanskih i grčkih klubova, sasvim je očekivano da i on izabere odbojku, ili je, zbog toga, odbojka izabrala njega.

Aleksa kaže da mu iz tog razloga nije bilo lako:

- Otac mi nikada nije bio trener, ali je, ipak, bilo priča, kao i za sinove svih velikih igrača, da igram zbog oca. Zato nisam voleo da gleda moje utakmice, što je on poštovao, i nikada nismo pričali o odbojci.

Sada, kada se bavi trenerskim poslom, situacija je drugačija.

- Nema više tih problema i priča, da te neko gura. Samo se rezultati gledaju. Nema protekcije.

Aleksa je rođen u Beogradu, a odbojku je počeo da igra u Radničkom, i trenersku karijeru je započeo na obalama Lepenice.

- Sudbina je tako htela. Moj otac je došao u Radnički kad se prvi put plasirao u Superligu i odbojka je tada počela da se diže na viši nivo – kaže mlađi Brđović.

Iako je Dejan sa Radničkim uvek bio pri vrhu naših odbojkaških takmičenja, sa Kragujevčanima nije osvojio trofej, a Aleksi je to već pošlo za rukom. Međutim, naglašava:

- Nisam ga pretekao, ima dve bronze i Ligi šampiona za odbojkašice i titulu u Azerbejdžanu.

No, Aleksino vreme tek dolazi. Radnički je trenutno, posle 18 kola, prvi u Superligi Srbije sa 39 bnodova, Vojvodina zaostaje bod, a Crvena zvezda tri boda. Ostalo je da se odigraju još četiri kola, ali je sigurno da će Kragujevčani da se plasiraju u plej-of. Na pitanje da li može da se očekuje dupla kruna kratko odgovara:

- Bilo bi to čudo, ali idealno!

Ipak, kaže da je najbitnije da igrači budu zdravi, jer sedmorica igraju gotovo sve utakmice. Igraju dobro, pogotovo velike mečeve. Na primer protiv Crvene zvezde slavili su u velikom preokretu, a bilo je još sličnih utakmica.

Radnički je u sezoni 2008/9 godine osvojio Kup, naredne dve sezone titulu šampiona Srbije. Kao da bi istorija mogla da se ponovi, ali sada u duplom izdanju. Poslednji uspeh, svakako može da bude vetar u leđa kragujevačkoj odbojci.

Vulovićev poziv sve promenio

Posle nastupa u mlađim kategorijama Radničkog, Aleksa je profesionalnu karijeru započeo u Ribnici iz Kraljeva, potom je igrao za Mladi Radnik iz Požarevca, Partizan, poljski Skra iz Belhatova i ruski Gazprom iz Jugre. Prerano je prestao da igra iz zdravstvenih razloga i u stručni štab Radničkog došao je na poziv sportskog direktora Dušana Vulovića.

- Pozvao me je i rekao da misli da mogu da budem dobar trener – priseća se Aleksa.

Ispostavilo se da je Vulović u pravu. Aleksa je najpre bio pomoćnik Žarka Bulatovića, a kada je iskusni stručnjak otišao u Fenerbahče, preuzeo je dužnost prvog trenera.

Za više sportskih informacija, zapratite našu