Specijalni izveštač Alo! iz Pariza - Miloš Milenović
Kako da započnem rekapitulaciju šestog dana u gradu svetlosti? Zaista je teško i pored toga što on nije bio zahtevan
Nije bio zahtevan u smislu mnogo putovanja, ali je bio istorijski, zaista.
Novaka Đokovića po prvi put u životu gledao sam u prvom kolu Olimpijskih igara, a njegov drugi meč koji sam pratio uživo bio je ni manje i više nego okršaj sa Rafaelom Nadalom, 60. po redu.
Dan je lepo počeo jer su Zorana Arunović i Davor Mikec osigurali prvu medalju Srbiju plasmanom u borbu za zlato miksa. Nakon toga sačekale su nas i vesti da su Marica Perišić i Natalia Šandrina prošle u četvrtfinale. Lepo je sve počelo, a onda je usledio okršaj dva velikana na Filip Šatrije stadionu.
Pre toga pričali smo sa ljudima ispred hale. Neki su nudili "samo" 100 evra za kartu, dok je većina verovalo u pobedi Rafe, malo ko je navijao za Novaka što se posle i videlo na tribinama.
Mislio sam da nikada neću ovako energično pratiti neki teniski meč. Uglavnom kada sam gledao preko tv prenosa bilo je dosadno, neću lagati, ali ovog puta i u mene je ušao neki adrenalin. Zaista sam želeo da Nole pobedi, uz veliko poštovanje Rafe i svega što je uradio u karijeri.
Svaki poen dočekao sam kao gol u fudbalu i zaista, bilo je lepo videti Novaka kako pobeđuje Nadala. Bilo je lepo uživo gledati kako se to dešava. Mislim da i dalje nisam svestan toga. Nisam svestan da sam to gledao i bio deo istorije.
Što mi je jedan drugar rekao kada je video fotografiju sa meča, "Ti živiš snove mnogih nas". Zaista, jeste tako, kada bolje razmislim. Sve ovo sam i sam nekada sanjao, priželjkivao i želim da uživam u svakom trenutku ovoga. Kao da sanjam, a voleo bih da taj san potraje još malo.
Za više sportskih informacija, zapratite našu
.jpg)
Komentari (0)