Piše: Predrag Parezanović
Devon Grent je u dresu Radničkog odigrao samo osam utakmica u prvenstvu Srbije i to je bilo dovoljno da se preporuči najjačoj ligi u Evropi i drugoj u svetu.
Amerikanac rođen u Lorejnu, država Ohajo, put do želje svakog košarkaša - NBA lige - posle univerzitetske karijere je započeo u makedonskom timu Feniks iz Skoplja. U ligi koja, svakako, važi za jednu od slabijih odigrao je tri utakmice i zatim prihvatio poziv iz Kragujevca. Ni među Šumadincima se nije mnogo zadržao, ali ne zbog loših, već zbog odličnih igara. Posle svega osam mečeva, 23-godišnji plejmejker je dobio poziv u ACB ili Endesa ligu, kako još zovu elitno nacionalno takmičenje Španije. Sad nosi dres Breogana iz Luga.
- Košarka u Srbiji može da doprinese razvoju mladih igrača. Dolaziš da se dokažeš. Mnogo igrača tretira to kao pitstop ka daljim destinacijama. Srpska košarka je poštovana i kvalitativno jaka. Ako igrači žele da napreduju, u toj ligi mogu - priča za Alo! popularni Di Di.
Možda i presudna za njegov iskorak u karijeri bila je utakmica protiv lidera na tabeli Košarkaške lige Srbije, novosadske Vojvodine, kojoj je ubacio 30 poena. Mada je i na ostalim mečevima nemilice cepao mrežice - protiv Tamiša 31, Zlatibora 27, Slobode 26, OKK Beograda 25, Metalca 22, Sloge i Dinamika po 18, BKK Radničkog devet poena.
- Bilo je odlično u Kragujevcu. Uživao sam. Baš sam zavoleo saigrače i trenere. Lepo su se ponašali prema meni i pružili su mi srdačnu dobrodošlicu. Takođe, srećni su zbog mog prelaska u Španiju. Trudio sam se da odigram najbolje što mogu, da bih prešao na viši nivo. Čak sam promenio poziciju i postao plejmejker. Niko u Americi nije verovao da tu poziciju mogu da igram ovako efikasno, pošto sam tamo projektovan da budem šuter. Zahvalan sam Radničkom jer mi je pružio šansu, a ja sam uzvratio dobrim igrama i rezultatskim doprinosom - ističe Grent.
Dodaje da u Kragujevcu nije bio ni dva meseca, pa grad nije mnogo upoznao, osim što kaže da mu se centar sviđa. Ali, zato naglašava da je saigrače odlično upoznao i da će ih se sećati s radošću.
- U Radničkom smo napravili unikatnu „bandu“. Biće moji prijatelji celog života. To je ono što sam najlepše doživeo u Srbiji. Izdvojio bih Demarkusa Šarpa, drugog američkog pleja u ekipi, on je moj zemljak, zatim brat Šone Filipović, Mita Nikolić i moj komšija Đura.
Ovo poslednje je izgovorio na srpskom, a Đura je Đuro Dautović.
Komentari (0)