Čudni su putevi gospodnji, a ovaj kojim ide Dragan Bogavac bez dileme ruši svaki stereotip o savremenom fudbaleru. U dresu Crvene zvezde je pre dvadesetak godina tresao mreže i postao miljenik navijača, ali ga ogromna većina njih danas ne bi prepoznala. Ne mari previše brzonogi napadač, veliki patriota i rodoljub sa severa Crne Gore, već naprotiv. Pred kraj profesionalne karijere spoznao je veru u Hrista, istinske ljudske vrednosti i savladao iskušenja, pa u poučnoj ispovesti za „sport.alo" naglašava da bi sve drugo bilo – promašaj.
Iskreno je govorio o brojnim temama, između ostalog o izazovima današnjeg društva, vaspitavanju dece, borbi za crkvu i jezik, a imao je i štošta da kaže na račun voljenog kluba. Fudbalsku priču zapravo izbegava, iako sa zadovoljstvom nastupa za veterane crveno-belih.
- Bila je nedavno utakmica humanitarnog karaktera, valjda Fondacija Đoković nešto organizovala, gore na Omladinskom stadionu. Igram i za veterane Crvene zvezde, veliki fudbal takođe za jedan klub sa Kosova i Metohije amaterski. Lepo je igrati dok čovek može. Volim fudbal, pružio mi je da mogu da živim od njega i blagodarim bogu na tome. Što se tiče veterana, to su utakmice sa bivšim igračima od po 55-60 godina, lepo je druženje. Igrati za veterane Zvezde za mene je velika čast – počinje priču Dragan Bogavac.
Proslavili su ga i golovi Partizanu u derbiju.
- Prošlo je 20 godina, sve je napradovalo. Igrači su danas skuplji, Crvena zvezda se pogila na viši nivo, Liga šampiona, veliki budžet. Sada su tolike plate da uopšte nema potrebe da se ide u inostranstvo zbog fudbala. Sada pojedincima daš novac, a oni ne vraćaju. Ne znam čemu to. Kako sam čuo ovako i kroz medije, Endiaje prima platu milion evra. Možda i više, neću da zalazim u njegove finansije ili Zvezdine. A šta on pruža? Kad pogledaš nije to neki kvalitet. U moje vreme je bilo boljih igrača i nije bilo toliko stranaca – kaže naš sagovornik, koji očigledno nije zadovoljan doprinosom legionara u Zvezdi:
- Stalno, svake godine, dovodimo strance. U redu, Zvezda ulazi u Ligu šampiona, igra Ligu Evrope. I to je lepo za naš fudbal, gledaoce, da možemo da vidimo velike ekipe, kao što je Barselona, Inter.. Ali nisam zadovoljan što se toliko stranaca dovodi. Razumem, dovode zbog Lige šampiona, ali ti igrači ne pokazuju kvalitet, vidite i sami rezultate. Nijednu utakmicu nismo dobili. Nama trebaju oni koji će da pokažu nešto, daju neke golove. Ja bih se uvek više oslanjao na domaće igrače. Evo mladi Maksimović je preuzao neku odgovornost. Gledao sam, ima kvalitet stvarno, dobar će igrač biti. Samo, naš problem je, a tiče se i medija i uprave kluba, što ne treba uzdizati mlade igrače previsoko. Zamisli izjaviš ono što je on izjavio. Kao da te mlade nema ko dobro da posavetuje šta treba da pričaju. „Biću bolji možda od Jamala, tu jednu utakmicu, ja njega znam iz 2007“, to je rekao. Treba treba biti skroman i ta skromnost će ga dovesti do velikog uspeha. Ja navijam za to da jednog dana iz omladinske škole bude više igrača. Nama stranci ne trebaju za našu ligu, jer liga nije nešto kvalitetna. Evo ja 20 godina ne igram i ne vidim nešto da je domaća liga napredovala. U naše vreme je bila možda i jača, iako nismo igrali Ligu šampiona. Naravno da treba imati strance u timu, ali dva- tri igrača maksimum.
Poraz od Barselone (2:5) gledao je uživo.
- Moj utisak, a bio sam na toj utakmici i navijač sam Zvezde, da je bilo veličanstvo. Navijali su naši navijači čitavu utakmicu. Sa druge strane svi znamo ko je Barsalona i kako igra. To su veliki igrači koji igraju u ozbiljnom klubu u odnosu na naš. Jeste isto velika Zvezda, ali oni ne mogu da pariraju Barseloninim igračima. Što se tiče rezultata 5:2, dati dva gola Barseloni je podvig, ali sam se nadao u bolju igru. Zvezda je igrala 35 minuta i pala, a posle se video veliki kvalitet gostiju – ističe.
Trenutno ne pokazuje afinitete prema treneskom pozivu.
- Što se tiče skautiranja i trenerskog posla, imao sam ponude da radim sa Radovanom Krivokapićem, nudio mi je da budem pomoćni trener. Ja sam rekao da nisam još spreman za to. Videćemo. Bilo je i nekih priča iz OFK Beograda, Stevana Mojisilovića, ali nisam prihvatio jer, da se ne lažemo, ne vidim još sebe u tome. Ako osetim da treba da budem u fudbalu, ja ću prići tome. Želeo bih i da fudbal bude samo sport, a ne da bude svega i svačega. Jednostavno nisam spreman za tu priču – kaže Bogavac.
Posvećen je porodici, veri, prijateljima.
- Svaki čovek oseti neki trenutak kada priđe zdravom životu. Ja sam osetio taj trenutak u 33. godini. Bukvalno preobražaj sam doživeo na Svetoj Gori. Pričao sam to u jednoj emisiji „Dok anđeli spavaju“, iako, naravno, anđeli nikad ne spavaju. Tako da blagodarim bogu na tome jer sam vodio neuredan život tokom fudbalske karijere i nisam bio zadovoljen njime. Imao sam svoje poroke, loše priče, nisam ljubio bližnjeg svog, bio sam sujetan... Bogu hvala što me izveo na pravi put. Ko zna kuda bi mene odvelo da sam ostao sa tim nekim društvom, da ne kažem da bih otišao u pakao, ali nezdravom životu sigurno. Savetujem svima da pronađu boga u sebi jer je to jedino spasenje za čoveka. Nema nama zdravog života bez boga. Sve ostalo je promašaj veliki – slikovito objašnjava.
Gnuša se pojedinih trendova koji se nameću omladini.
- Neću reći da sam postao bolji čovek, to neka presude drugi. Bolji sam otac, muž i poštujem svoju decu, ženu, svakoga do sebe, a svaki moj bližnji je brat u Hristu. Bog mi je mnogo pomogao u tim nekim situacijama jer sam imao ozbiljne poroke. Pobedio sam uz božiju pomoć. Znam da mnogi sportisti imaju poroke, taj koji kaže da nije grešan, taj laže. Čovek je stalno u grehu, ali treba da ide ka pokajanju i živi zdrav život. Vidim kako omladina živi, ali i sportisti. Ne bih uperivao prst, ali treba pričati i voditi decu ka zdravom životu i pravim vrednostima. Gledam sada ove jutjubere... Kažu mi, zamislite prati nekoga, ne znam ni kako da izgovorim, neki Desingerica, 24 miliona ljudi. Zapitam se, pa šta taj čovek radi? Promoviše sve i svašta! Ušao sam i pogledao na trenutak njegov sadržaj i dovoljno je bilo samo da vidim lik tog čoveka i da shvatim o čemu se radi. Žalosno i tužno je što omladina, zamislite četiri Srbije, prati tog čoveka. I sad vi meni recite kuda mi idemo, da li težimo pravim vrednostima? Da li je to prava stvar za omladinu, da li oni u njemu vide spasenje? A pritom izbegavaju crkvu, izbegavaju patrijaha, monahe i jeromonahe, koji propovedaju narodu da živi zdrav život – priča u dahu Dragan i nastavlja u istom tonu:
- Baku praseta gleda dva i po, tri miliona ljudi, a promoviše sve i svašta. Od kladionica do ne znam ni ja čega. I ja sam kao mlad imao poroke, ta kladionica, ali sam uvideo da je to prokletstvo za narod. Narod prosto treba da se makne od toga i da se spasava. Žalosno je kada vidim jednog sportistu, glumca, javnu ličnost da promoviše kladionicu, i da je to kao dobro za omladinu. Pa da piju, pa da se klade, kuda će ta deca da odu? Mi treba da ih učimo pravim vrednostima, a to je ovo gde mi stojimo - crkva. A crkva je Hristos. Deca da se spasavaju, da budu hrišćani, da imaju svoj mir, a ne nemir. Kroz te neke poroke mi zapravo unosimo nemir. Užasavam se tih jutjubera. Poručujem svima, ne dajte deci telefone jer telefoni su najveće zlo. Pogledajte, deca od 5-10 godina nose telefon. To nisam video u životu. Bukvalno su nam zarazili decu i uništavaju ih polako, vode ih ka nekom nezdravom životu i zato dolazi do ozbiljnih problema u porodicama – oštar je Dragan.
Bio je aktivan učesnik veličanstvenih litija kada se prkosni i ponosni srpski narod u Crnoj Gori odupreo težnjama izdajnika da od Srpske pravoslavne crkve oduzmu imovinu.
- Bili su to dani kada je stvarno, što bi se reklo, bog obitavao tuda. Kao što obitava na našem Kosovu i Metohiji, našem raspetom Kosovu. Vaskrsnuće Kosovo, treba svi da se borimo jer to je naša zemlja. Moramo da je posećujemo redovno i tamo se molimo bogu da nam se to vrati jednog dana. A vratiće se u slavu božju, tvrdim da hoće. Što se tiče Crne Gore i litija, jeste bilo tih dana velikih iskušenja. Rekao sam da neću da pominjam politiku, ali ona je izazvala sve to. Udarili su na boga, a njega niko nije pobedio. Oni su mislili da će moći da preokrenu stvar u njihovu korist, izgleda da su se prevarili. Preovladao je narod u Crnoj Gori. Čak i mala deca su išla na litije po zimi i ciči po Žabljaku i severu zemlje. Da, bio sam redovan i nije mi žao, jer za boga i treba da stradamo. Ako stradamo, bog će poznati naša prava dela. Desila je jedna situacija u Bijelom Polju kada je otac sa ćerkom bio na litiji, a policajac im se podrugljivo smejao. Devojčica mu je rekla: „Šta se smijete ovome što mi šetamo, ovo je ozbiljna stvar“. Zamislite, kao da je bog progovorio iz deteta. Ozbiljna stvar – otkriva Mojkovčanin.
Status Srba se poboljšao poslednjih godina u Crnoj Gori, a preovladao je i srpski jezik na popisu.
- Što se tiče politike, došla je nova vlast i ja se uzdam u Mandića koji je sada predsednik skupštine. Drago mi je što se bori. Narod je nekako spoznao šta je prava istina bila, a mnogi su bili u zabludi jer su im propovedali da su Crnogorci, ovakvi, onakvi... Ako jedan Njegoš kaže za sebe da je Srbin, sveti Vasilije Ostroški, kako ja mogu biti Crnogorac? Da se razumemo, ja jesam iz Crne Gore, ja volim Crnu Goru i planiram da se jednog dana vratim tamo. Ali neka bude po promislu Božijem. Uglavnom, mislim da smo svi mi Srbi, samo smo odcepljeni. To je sve uradila politika, nažalost. Ona razdvaja ljude, isti smo narod, pričamo isti jezik i slavimo slavu. Ne treba stvarati raskol između Srba i Crnogoraca – naglašava.
Za kraj oktriva sa kim od poznatih fudbalera i bivših saigrača ide na liturgiju.
- Dosta sportista ide na svete liturgije, ima dosta primera. Ja se družim sa Radovanom Krivokapićem, Brankom Boškovićem, Nikolom Žigićem, tako ima dosta ljudi koji veruju u boga i imaju strah božji. Slava bogu i Vujadin Savić je počeo da ide i da kao javna ličnost bude primer mladima. Mnogi treba da idu i traže svoj spokoj, spasavaju dušu i budu primer svojoj deci. Amin – zaključio je Bogavac.
Piše: Vladimir Zogović
Za više sportskih informacija, zapratite našu
Komentari (1)