GURBANOV, DEJO, STRAŠNA ITALIJA „Orlovi“ pred izazovom kao onim pre dve decenije: Paun u Petkovoj koži

Igrali smo u plavom, sad smo opet plavi posle, evo, dve decenije. Slušali smo himnu zemlje koja više nije postojala, sad pevamo, bogu hvala, „Bože pravde“. Bili smo s Crnom Gorom, sad smo sami. A izazov je isti. Tad je, ispostavilo se, bilo nerealno očekivati čudo, sad...

Može li Srbija da pobedi u sve tri utakmice posle one bruke s Albancima i tako zakuca na vrata baraža za Mundijal na američkom kontinentu? Zoran Mirković je upisao tri boda u Andori i

pred meč istine na „Vembliju“ u predstojeći četvrtak - jesu li „orlovi“ ili nisu za svetsku smotru fudbala? Ako jesu, moraju da pobede Englesku, i to tamo gde nikad nije nijedna naša reprezentacija, ma kako se zemlja zvala! A posle i Letoniju u Leskovcu, uzgred da se nadaju da u Tirani neće biti senzacija zvana poraz Tri lava.

Nemoguća misija? Čini se... Mada,

.

Finiš ovih kvalifikacija, dakle, podseća na borbu za Portugal 2004. Srbija i Crna Gora je igrala u Azerbejdžanu 11. juna 2003. i vodila maltene do nadoknade vremena, a onda nam se „ukazao“ Gurban Gurbanov - danas uspešni trener Karabaga, učesnika Lige šampiona - kao i nekoliko meseci ranije. Nije kao u Podgorici postigao dva gola za čudesnih 2:2, dao je jedan, a Ismajilov drugi. Dejan Savićević nije sačekao da sudija odsvira konačnih šokantnih 2:1 u Bakuu, ustao je i otišao... Trenerskim poslom se više nije bavio.

Valjalo je izabrati selektora za juriš na baraž, jer je prvo mesto u grupi pripadalo Del Pjeru, Totiju, Vijeriju, Inzagiju... Predsednik Saveza Dragan Stojković je našao Iliju Petkovića, slobodnog posle epizoda u Kinu, koji se prihvatio obaveze da pobedi u tri preostala meča, kao sad Paun (i Bata). I malo mu je falilo. Dobila je SCG 1:0 Vels u Beogradu i 3:2 u Kardifu, ali je između dva okršaja sa „zmajevima“ odigrala 1:1 na „Marakani“ sa strašnom Italijom, koja će tri godine kasnije postati svetski prvak.

Ako se, eto, kao što kažu, istorija ponavlja, i ne osvojimo potrebnih devet bodova, a da će biti teško u Londonu zna

, neka se ponovi i kao u ciklusu posle onog za 2004. kad je Petko sa svojom vojskom prodefilovao na putu za Nemačku - bez poraza (6-4-0) i s gol-razlikom 16:1!