Piše: Miloš Topalović

Misija odlaska Srbije na treći uzastopni Mundijal, a ovaj 2026. ponovo je egzotičan jer se igra u SAD, Kanadi i Meksiku, počinje u Tirani, na najgorem mogućem mestu, večeras od 20.45.

Žreb nam definitivno nije bio naklonjen jer umesto da se „orlovi“ okuraže u duelima s autsajderima, odmah igraju možda i

jer Piksijeva ambicija je da budemo prvi u grupi i direktno izborimo plasman. Svet, međutim, smatra da Engleska nema premca, a da će Srbija ili Albanija prolaz tražiti kroz uvek neizvesni baraž.

Kuglice su se poigrale tako da kvalifikacije otvaramo utakmicom u kojoj ne možemo puno da dobijemo, ali svašta možemo da izgubimo. Poraz na Nacionalnoj areni, gde nismo dobro došli, dovodi nas u baš težak položaj. U tom slučaju bismo morali da savladamo Albaniju kod kuće i iznenadimo Engleze. Remi otvara brojne mogućnosti, dok bi pobeda bila signal Gordom Albionu da se ne šalimo.

Mada je susret u Tirani

, iz bezbroj razloga i na mnogo načina, na ulicama albanske prestonice to se ne oseća. Poznat je način na koji su se prodavale ulaznice i zbog toga nema čak ni uobičajenih bilborda. Uostalom, Albancima je u ovom slučaju fudbal više od igre, pa nije bilo potrebe posebno ih pozivati i motivisati da dođu.

Spomenuti mir i letargija u stvari su prividni zbog najavljenog bojkota nezadovoljnih ultrasa, mada će tribine biti krcate, ali i činjenice da će tek na dan utakmice u Tiranu nagrnuti nezgodni fanovi s tzv. Kosova (imali ulaznicu ili ne), od kojih se diže kosa na glavi

utakmicu.

Albanci su sudbinski vezani za Italijane i raduje ih podatak da sudija dolazi s Apenina. Veličaju nacionalni tim, svako u nekom drugom igraču vidi fudbalera odluke, a za Srbe ne haju jer uopšte i ne znaju potencijal „orlova“ koje su unapred prežalili. Na nama je da im spustimo nos koji su prerano podigli, da ih prizemljimo i uzemljimo, jer domaća selekcija igraće pod nestvarnim pritiskom.

Očekivanja Albanaca, koje svi dele na „meštane“ i „uvezene“, za ovu priliku su ogromna, ali nestvarna je razlika. Prve možemo da stavimo u kategoriju ljubitelja fudbala, dok su drugi ratnički raspoloženi i s porivima koji nemaju puno dodirnih tačaka sa sportom.

Baš iz tog razloga dobra je odluka da se ne organizuje dolazak fanova Srbije, pa sve što se negativno dogodi, mada se nadamo da neće biti ispada, ići će samo na jednu adresu.

Elem, ostalo je ono najvažnije - da na akustičnoj Nacionalnoj areni u Tirani budemo pravi. Organizovani, otresiti i efikasni. Nije to uvek lako, ali kad ako ne sad?!