Piše: Predrag Parezanović

Sedamdesetih godina prošlog veka Borac iz Žabara je bio vrlo zapažen u jakoj jugoslovenskoj Srpskoj ligi. Sad je spao na niske grane i igra u najnižem rangu, a primat najuspešnijeg kluba u opštini Žabari preuzelo je Pomoravlje 1946.

Vlaški Do je selo s nešto više od 1.100 stanovnika, ali to nije smetalo tamošnjim ljubiteljima fudbala da oforme tim za seoske prilike, i ne samo za njih. Posle 17 kola Pomoravlje zauzima šesto mesto na tabeli Zone Dunav s 27 bodova, pet manje od lidera Mladog radnika.

Kad nedovoljno upućeni stignu na utakmicu u Vlaškom Dolu iznenade se, svakako, pratećom fudbalskom infrastrukturom.

- Posle izvesne pauze u radu, ponovo smo se okupili 2015. i krenuli od nule, od Opštinske lige. Teren je bio u korovu, zapuštena njiva, svlačionice nisu postojale. Najveće zasluge za to, kao i za takmičarske uspehe kluba, imaju finansijer Milče Rajić, kao i Jovan Lukić, predsednik opštine Žabari, koji je iz Vlaškog Dola. Teren je cakum-pakum, sa zalivnim sistemom, ograda i tribine na jednom delu, svlačionice po propisu, parking za 40 mesta. Na fudbalerima je samo da igraju, a na navijačima da uživaju - objašnjava sportski direktor Dušan Milojković, koji je nekad igrao za Borac iz Žabara, kao i njegov otac Srboljub u zlatno vreme tog kluba.

Već u prvoj sezoni po obnavljanju rada Pomoravlje je otpočelo šetnju po rangovima. Najpre je osvojilo prvo mesto u Opštinskoj, potom i Braničevskoj okružnoj ligi. U sezoni 2019/20, u vreme korone, Pomoravlje je završilo na prvom mestu u Podunavsko-šumadijskoj zoni, ali je odustalo od plasmana u Srpsku ligu Zapad.

Otad je stabilan zonaš. Doduše, jednom su Vlaškodolci ispali, ali su se ekspresno vratili.

- U ovoj sezoni nije nam prioritet da jurimo viši rang, ali ako se ukaže prilika, što neće biti lako, zašto da ne - ističe Milojković.