A KRENUO OD ZVEZDE Beogradska magla kao uvod u slavu za sva vremena: Karlova Liga šampiona

Kažu, nemački automobil i italijanski trener su merilo kvaliteta. Za ovo drugo, evo, Karlo Ančeloti je najbolji primer.

nad Dortmundom (2:0) ispisan je njegovom rukom. Istini za volju, „kraljevi fudbala“ nisu izgubili finale Kupa/Lige šampiona od 1981, vodili su Madriđane u međuvremenu do „ušatog“ i Holanđanin Hidik, i Španac Del Boske dvaput, Francuz Zidan čak triput, ali 65-godišnjak iz Ređola je u drugom poluvremenu ispomerao igrače na terenu prevodeći ekipu iz inferiornosti - nijedan šut u okvir gola u prvih 45 minuta - u dominaciju koja je naposletku mogla da se materijalizuje i s više lopti u mreži inače odličnog Kobela.

Dovoljne su bile dve, prva 172 centimetra visokog, ili niskog, beka Karvahala (sumnjate li da je i to deo taktike majstora iz Italije) i golgetera Vinisijusa.

I tako je Ančeloti uradio ono što niko nije - uzeo je peti najveći trofej u klupskom fudbalu. I s četiri je već bio rekorder. Kad se na to dodaju dva igračka u dresu Milana - prvi

na beogradskoj „Marakani“ - eto zašto ovo takmičenje može žargonski da se nazove Karlova Liga šampiona.

Trideset i devet stručnjaka može da se pohvali da su bili prvaci Evrope, među njima i naš Ljupko Petrović, trojica imaju po više od dva pehara (Gvardiola, Pejsli i Zidan), a samo je jedan ispred svih - s dva na klupi Milana (2003, 2007) i tri u Realu (2014, 2022, 2024). I da, izgubio je samo jedno finale, s Milanom ono

2005. kad su na poluvremenu vodili 3:0...