Kad je, u 31. godini, okačio kopačke o klin, nažalost nije ostao u fudbalu. Kako kaže, nije bilo poziva ni iz njegovog Radničkog ni iz Partizana.
Predrag Spasić se ipak nedavno dohvatio trenerskog posla. Otkriva to bivši defanzivac slavnog Real Madrida u našem božićnom trobroju.
- Nisam imao ponuda. Nisu bili zainteresovani da me angažuju. Mislio sam da i nije to za mene, ali sam, posle brojnih životnih problema, shvatio da mnogo toga mogu da pokažem u fudbalu. Preuzeo sam ekipu Korićana, člana Prve gradske lige Kragujevca, upisao sam se i na trenerski kurs, koji treba da počne u februaru. Vodio sam ekipu na dve utakmice. Zauzimamo četvrto mesto na tabeli i za prvoplasiranim Divostinom zaostajemo 10 bodova - priča za Alo! 58-godišnji Kragujevčanin, koji iz skromnosti nije napomenuo da su njegovi puleni pobedili u obe utakmice.
Umesto fudbalskih tema, u javnosti se prethodnih godina pričalo o privatnim i poslovnim problemima bivšeg reprezentativca Jugoslavije (31 utakmica), koji nije uspeo da se odbrani od finansijskih neprilika.
- U najtežim trenucima, posle pogrešnog ulaganja, biznis mi je potonuo, propao sam i psihički i fizički. Tad mi je najviše pomogao brat Bojan, koji ima auto-servis, a sad radi sa mnom kao pomoćni trener.
Saznavši za probleme svog bivšeg igrača, Real se pokazao zaista kraljevski. Spasić je za Madriđane odigrao 22 utakmice tokom te jedne sezone (1990/91).
- Emilio Butragenjo me je pozvao. Izašli su mi u susret. Ono što su obećali ispunili su u mesečnom finansijskom iznosu. I Partizan je obećao, ali nije ispunio.
Prisetivši se odlaska na „Santjago Bernabeu“, Spasić naglašava:
- Pravi bum. Iznenađenje i za mene i za javnost. Teže je da odbrambeni igrač dođe u Real nego napadač. Ali imao sam tu nesreću da sam došao kasnije, nisam prošao kompletne pripreme, a uz to je bio jedan zdravstveni peh, pa u sezonu nisam ušao u potpunosti spreman.
Nesrećan je bio i taj autogol u derbiju s Barselonom, koji su „kraljevići“ izgubili s 2:1.
- U Realu mi je najpre trener bio Tošak, potom Di Stefano i Kamačo, a zamenio ih je naš Radomir Antić. Rekao mi je da računa na mene. Igrao sam do kraja sezone i na poslednjoj utakmici savladali smo Barselonu s 1:0, a pošto su znali da odlazim, navijači su me toplo pozdravili.
Ostao je u španskoj elitnoj ligi. Tri godine je igrao za Osasunu iz Pamplone, potom je živeo u Marbelji i tamo malo igrao za tamošnji istoimeni drugoligaški klub, odakle se vratio i zaigrao za Radnički iz Novog Beograda. Bio je i na probi s Radmilom Mihajlovićem u Portsmutu i čekao radnu dozvolu, ali su Englezi u međuvremenu promenili trenera i saopštili da bi njegovo angažovanje, ipak, bilo preskupo.
Popularni Spale sad radi u jednom uvoznom preduzeću, zahvaljujući porodičnoj povezanosti.
- U Radničkom se nikad nisu interesovali da budem deo kluba i to me iznenađuje. I ostali asovi se ne hvale baš. Nismo pozvani na obeležavanje stogodišnjice - sa setom kaže Spasić, koji je za Radnički odigrao 123 utakmice i postigao četiri gola, a noseći dres tog kluba postao je omladinski reprezentativac Jugoslavije.
Ne zaboravlja da kaže da je ponikao u Srbiji iz Ilićeva, kragujevačkog naselja u kojem je njegova porodica živela. Tek da se zna.
Komentari (0)