Imamo mnogo šampiona planete, rekordera, dičimo se čudesnim rezultatima, podvizima, herojima koji su bukvalno sebe davali za nacionalni dres... Doduše, bilo je i razočaranja, ali o njima neki drugi put. U danima kad jedni drugima želimo sve najbolje, šta će nam podsećanje na ono najgore...
PODVIG GODINE Novak Đoković
Vratio se u Australiju i vratio im za ono onomad, sraman tretman i proterivanje. Čekao je potom, i mi s njim, kad će taj 23. grend slem. Osvojio ga je odmah, na Rolan Garosu, i ušao u večnost. U njoj se razbaškario posle US Opena. Tamo se vratio posle dvogodišnje zabrane ulaska i pokazao Amerima koliko su (z)grešili. Dvadeset četiri trofeja s najvećih turnira. Ej, bre, 24! Podvig za tenisku, pardon, istoriju sporta.
HEROJ GODINE Boriša Simanić
Otišao je na Mundobasket da bude deo tima. Uvek je to i bio, veran vojnik. Uvek na raspolaganju, za razliku od umornih, uvređenih, povređenih... Vratio se iz Manile kao vicešampion sveta, zajedno sa svojim „orlovima“, ali pre svega kao - heroj. Dobio je Boriša najvažniju borbu tamo daleko od Srbije, od svog Bratunca, preživeo je! Ostao je bez bubrega, posle naizgled bezazlenog udarca nasred meča, i tako ranjen se vratio. Heroj ovenčan srebrom ispunio je naciju ponosom.
ŠAMPION GODINE Nikola Jokić
Imali su Srbi i pre njega NBA prvaka, svetskog zapravo, kako bi naglasili Amerikanci. Niko, međutim, pre Jokića nije bio šampion u pravom smislu te reči. I Peđa Stojaković je imao epizodnu ulogu. A on, iz teg Sombora, gospodario je najjačom ligom. Vodio je Denver do prve titule u istoriji, kroz plej-of čak i galopirajući. Na kraju, MVP finala. Morao je da bude i u regularnom delu sezone, nisu dali zlikovci. Svejedno, šampion kakav se retko rađa, među Srbima pre njega nikad.
RADOST GODINE Košarkaši
Nismo ih ispratili na Daleki istok s nadom da će biti blizu medalje. A vratiše se umalo kao prvaci sveta. Šteta, baš, za tim zlatom, čekanim duže od dve decenije. Čekaćemo još, ali smo, eto, dočekali da košarkaši probude u naciji tu sportsku ljubav broj 1. Zato je narod onako dočekao Bogdanovića i ekipu ispred kultnog skupštinskog balkona. Kao nekad, radovasmo se zajedno.
SREĆA GODINE Fudbaleri
Šampionsku titulu košarkaša ne dočekasmo, ali da gledamo fudbalsku reprezentaciju na šampionatu Evrope, e vala jesmo. I neka smo, dosadili smo bili i sebi, i bogu i narodu, podsećanjem na to naše poslednje EP sa sve Piksijem kapitenom. A on sad selektor. Srećni smo, naravno, a i sreća je da smo imali onakvu grupu. Da je zere bila teža... No, sad kad smo u Nemačkoj, da slavimo. Dosta je bilo tuge, jada i čemera s klubovima jesenas.
.jpg)
Komentari (0)