Poljski reprezentativac Mateuš Ponitka govorio je za medije pred meč osmine finala Evropskog prvenstva protiv Bosne i Hercegovine.

Bivši igrač Partizana je najpre istakao najopasnije igrače protivničke selekcije.

- Mislim, definitivno glavni igrači su Nurkić i Robertson. Ta dvojica, rekao bih, trenutno čine oko 50% tima. Nema Muse, on se povredio. Nadam se da je dobro i želim mu brz oporavak. Snaga je, naravno, tu, i samo treba da pripremimo dobar plan igre i pokušamo da ga sprovedemo svih 40 minuta. A onda, znate, da se borimo kao što smo radili u prvim utakmicama na Evrobasketu.

Poljska je u poslednjem kolu grupne faze neočekivano izgubila od Letonije, a Ponitka poručuje da je taj poraz poslužio kao lekcija.

- Pa, mislim da je to bio dobar hladan tuš za nas, jer verujem da moramo da ostanemo na zemlji, da ostanemo skromni i da radimo naporno za svaku moguću pobedu i svaki posed u svakoj utakmici. Mislim da smo juče nešto propustili, znate, i da nam mentalitet nije bio dobar.

Objasnio je svoj pristup igri i ulogu u timu.

- Mislim da dajem maksimum u svakoj utakmici. Nije važno da li je to reprezentacija ili neki drugi tim. Nekada sam u dobrim, da kažem, okolnostima gde mogu da budem onaj igrač kakav sam oduvek bio. Nekada je malo drugačije. Poštujem situaciju u timu. Trudim se da budem što korisniji. Ako imam veću ulogu, trudim se da je ispunim. Ako imam manju ulogu, opet se trudim da pomognem koliko mogu. I jednostavno sam timski igrač, znate, radim sve što treba da se uradi.

Pohvalio je novog saigrača u reprezentaciji Džordana Lojda.

"Naravno, naravno. Džordan Lojd, svi ga znaju. On je igrač velikog kvaliteta i neverovatna ličnost. Priključio nam se i odmah je imao ogroman uticaj na našu igru. Dakle, definitivno, Džordan je sada jedan od nas. I stvarno smo srećni što je došao. Verujem da će u narednim danima pokazati dobru košarku."

Skromnost je, kako sam kaže, deo njegove filozofije.

- Mislim, turnir je veoma konkurentan. Već ima iznenađenja. Neki timovi su razočarani, neki su zadovoljni. Uvek volim kada je na velikim turnirima i na velikoj sceni. Verujem da je neverovatno što svi veliki timovi, sva velika imena igrača pokušavaju da dođu. Ako neko ne dođe, to je samo zbog povrede, a ne zato što neće. Neverovatno je kako se evropska košarka razvija. Dakle, idemo utakmicu po utakmicu. Videćemo šta će biti u nedelju. A onda ćemo odatle pokušati da pronađemo druga rešenja. Ili, ako ne ide dobro, oprostićemo se i pokušati da se borimo za neki drugi veliki turnir, koji bi bio Katar.

Na kraju, Ponitka je otkrio i priču iza tetovaže konja na ruci.

- To sam zapravo ja. Jer to sam ja. To je moja žena. To je moj sin. To je moje dete. Cela porodica je tu - rekao je kroz osmeh.

Za više sportskih informacija, zapratite našu 

Box: Fejsbuk stranicu
.