NIŠANI... PALI! Taktika Srbije za Dansku: Plotunom po dinamitu

Izveštač Alo!: Miloš Topalović

Situacija nije sjajna, još manje je bajna. Ali, šansa da se Srbija plasira u nokaut-fazu EURO 2024. i dalje je živa...

Ne treba nam digitron, računica je jednostavna pred poslednje kolo grupe C - pobeda protiv Danske doneće veliku radost i ostvarenje primarnog cilja koji su apostorfirali i ljudi iz FSS, i

, naposletku i reprezentativci.

U startu je bilo jasno da je za prolaz potrebna pobeda u grupi, a pošto su dve šanse prokockane, priterani smo uza zid. U nekim drugim sferama života za Srbe je to inspiracija da daju sve od sebe i izvuku se iz klopke, a da li to mogu i „orlovi“?

Jasno je da Piksi mora još više da mobiliše ekipu, iako non-stop tvrdi da su voljni i ostali momenti na maksimumu. Ipak, selekcija kojoj je Mađarska kost u grlu i dvaput u kvalifikacijama ne savlada očajne Bugare, definitivno je od većine precenjena. E sad, ostavljanje poslednje kapi krvi ili znoja na terenu više može da govori o odnosu prema obavezama nego o kvalitetu. Dobra je polazna osnova...

Ako je nešto dobro i izvesno, to je kvartet: golman Rajković, Veljković, Milenković (samo u središnjici defanzivne trojke) i Pavlović. Protiv Hjulmandovog tima je potrebna hladna glava, stpljenje, tajni

i konkretnost u napadu. I dalje povremeno umiremo u lepoti s potezom više, a pre svega dominira bezidejna igra jer na sredini nemamo lidere sposobne da potezom, pasom ili udarcem s distance reše probleme. Tapkamo u mestu s bezbroj besciljnih pasova na svojoj polovini ili centru terena koji su zanimljivi samo za statističare. Kao i pretrčani kilometri bez konkretnog učinka.

Od direktne igre - ništa! Ni nagoveštaja. Živković nikako da probije po desnom krilu, Vlahović luta u ulozi lažnog centarfora, Mitrovića opterećuje višak kilograma, a Tadić se vrti ukrug bez konkretnog učinka - ili ima potez više ili pokušava da asistira umesto da obavi egzekuciju.

Igru Srbije lako je pročitati, plan B (svi u napad) dao je rezultat protiv Slovenije, ali nije dovoljan za priželjkivano ostvarenje. Piksi je pokušao s rezovima koji su podrazumevali ostavljanje Tadića na klupi protiv Engleza (bomba umalo nije eksplodirala) ili Sergeja u duelu sa Slovenijom i to nije dalo željeni ishod.

Mada zvuči smešno, moraćemo po onoj „baba za dedu, deda za repu...“, jer je povuci-potegni protiv tima koji godinama ima fizionomiju. Ali, nije na vreme obavljena smena generacija i tu leži naša šansa. A koliko su opasni govori i nadimak „danski dinamit“. Treba ga ovlažiti i oružjem iz naše „namenske industrije“ rešiti pitanje pobednika.

Zato „orlovi“, nema druge nego: Nišani... pali!